Narcisoidni lideri (I deo) – Kako ih prepoznati

„Vidi trun u tuđem oku, a u svom ne vidi balvan…”

Slogan

Da li ste čuli za ovu izreku? To sugeriše da, iako veoma lako uočavamo greške u drugima, mnogo nam je teže da ih primetimo kod sebe. Štaviše, takođe je uobičajeno da svoje najneprijatnije, najnepovoljnije i najnepodnošljivije “kvalitete” projektujemo na druge, i dok bivamo jako uvređeni kada oni isplivaju kod drugih ljudi, uredno previđamo činjenicu da smo mi zapravo izvor prezrenih stvari.

Iz svega ovoga logično sledi da mnogi ljudi ni u najočiglednijim situacijama ne primećuju nedostatke sopstvenog karaktera – jednostavno nisu u stanju da zagledaju duboko u sebe i suoče se sa samim sobom. Obično ih tzv. odbrambeni mehanizmi sprečavaju da se udube malo više kako bi videli svoje pravo ja, čime gube svoje samopoštovanje. U isto vreme, postoje ljudi koji su skloniji ponašanju koje ili iskrivljuje stvarnost iIi ima efekat samoobmane…

Oni su tzv. narcisoidne ličnosti koje su, pored filtriranja sopstvenih mana, stalno spremne da ističu greške drugih – iako ne uvek na potpuno svesnom nivou. Ali kako da znamo da li je jedan od naših lidera/šefova narcis? U mnogim slučajevima, na kraju krajeva, oni ni sami za sebe ne znaju da li jesu ili ne narcisoidne ličnosti. Većina njih je takođe veoma vešta u maskiranju svojih sebičnih potreba…

Pa, u svakom slučaju, evo nekoliko znakova koji vam mogu pomoći da ih uočite.

S jedne strane, narcisoidni lideri su potpuno arogantni, a evo i zbog čega:

1. Ne znaju svoja ograničenja – “Čuo/Čula sam već za to, naravno – znam odgovor…”

Pošto narcisi lako precenjuju sebe i svoje kompetencije, oni zapravo nisu svesni granica svog znanja (i „neznanja“). Na primer, veruju da su nakon čitanja jednog članka već eksperti za određene teme (recimo, za politiku ili elektroniku).

2. Ne preuzimaju odgovornost – „Nemam ja sa tim ništa, samo se od sebe desilo…“

Naravno, za dobre stvari i uspehe uvek su zaslužni oni, ali neprijatnosti i neuspehe uvek izazove neko/nešto drugi. Takvi vozači, na primer, nikada ne kasne svojom krivicom, već zato što je bila gužva u saobraćaju ili ih je neko zadržao…

3. Oni ne uče na svojim greškama – “Stvarno ne znam gde je nastala greška”

Pošto narcisoidne osobe ne znaju svoje granice i ne osećaju se odgovornim za svoje neuspehe, oni prirodno ne shvataju da prave iste greške iznova i iznova. Na primer, redovno propuštaju dogovorene rokove, iako obećavaju da će svaki put biti tačni.

4. Opiru se promenama – “Ne mešaj se u moj posao…”

Narcisoidne vođe su uvek u pravu – barem tako žele da drugi, a i oni sami veruju. Međutim, ideje i rešenja nepogrešivog bića mogu se pogoršati samo modifikacijama. Da li je onda čudno što ne dozvoljavaju drugima da se nekažnjeno mešaju u njihove poslovne planove?

U isto vreme, narcisoidne vođe su prilično melodramatične, a evo i razloga:

1. Imaju grandiozne ciljeve – „Ništa nam ne stoji na putu…“

Svi su zaslepljeni neverovatnim mogućnostima fantastične budućnosti, koje su privlačne i inspirativne, ali nikako sigurne. Takvi lideri, na primer, zarad uticaja, predviđaju odličan finansijski napredak – bez i najmanje verovatnoće da se to dogodi.

2. Teško ih je pratiti – „Ne radi se o onome što sam ranije rekao, već o…“

S obzirom na to da narcisosidni lideri čine sve da budu u pravu i da im se drugi dive, oni govore mnoge međusobno oprečne stvari. Upravo iz tog razloga, drugi ljudi često ne mogu da shvate šta je istina, a šta ne.

3. Očaravaju druge – “Volim da ostavim trag na ljudima…”

Jedna od najvećih prednosti narcisoidnih osoba je to što su zabavne i šarmantne, tako da lako mogu da “očaraju” one koji rade/žive oko njih. Sve je to u redu i dobro, dok drugi od njih ne usvoje ove naizgled privlačne, ali veoma štetne (egocentrične i egzibicionističke) stavove…

4. Oni nisu u stanju da pruže uslove za razvoj drugih – “Ja ću se pobrinuti za ovo sada…”

Pošto su narcisoidne osobe uvek zauzete sobom, kao nadređeni ili lideri, teško da imaju dovoljno energije ili vremena za svoje kolege. Često obeshrabruju druge tako što im ne dozvoljavaju da sami donose odluke, pozivajući se na sopstvenu stručnost ili dosledno ignorišući iskomunicirane uvide i sugestije.

Kad lider ne doživi burnout, već učini da ga drugi iskuse

Introvertan stav, izuzetna marljivost, nedostatak povratnih informacija, veliko opterećenje, a mogli bismo da nabrojimo još (možete pročitati mnogo o individualnim karakteristikama i pozadini “burnout-a”, pošto je to popularna tema) čine da smo skloni da čak i mali umor označimo kao “burnout”.

Ali šta je sa drugom stranom medalje? Ko su osobe koje ne doživljavaju burnout, ali dovode druge do izgaranja? Da li postoje specifične karakteristike saradnika i lidera, koje doprinose izgaranju drugih? Ko su lideri na čije ponašanje se zaposleni neće požaliti, kako bi sačuvali svoje radno mesto i zbog kojih će doživeti “burnout”?

“Izgoreo” sam, pa sam dao otkaz

Naravno, Veliki talas ostavke (Great resignation) čini ovu temu aktuelnom, jer se uloga lidera i samosvest često navode kao mogući uzroci ove pojave. Za uticaj uloge lidera, možda nije potrebno toliko pojašnjenja, dok u vezi (samo)svesti je u pitanju sama priroda burnout-a: izgaranje nije lako primetiti, a još ga je teže adresirati.

Osim toga, recept za burnout je prilično jednostavan: s jedne strane imamo izolaciju izazvanu pandemijskom situacijom (koja je intenzivirala problem burnout-a – jer je jedan od narušenih faktora društveni odnos), a s druge strane, ista situacija sa virusom je istakla i dovela do izražaja postojeće problematične karakteristike lidera.

Ali ko su narcisoidni lideri?

Ako direktno postavimo pitanje koje liderske karakteristike dovode do izgaranja kod članova nekog tima, egoistična priroda ili ekstremno preuzimanje rizika će verovatno biti visoko rangirani. Bilo bi šteta negirati ove, kao i mnoge druge negativne liderske karakteristike, jer prema istraživanjima, postoje tipovi lidera koji zaista mogu da izazovu izgaranje kod svojih kolega – sagledava se, naravno, i individualni profil osobe koja pati od burnout-a.

Međutim, ako ne želimo sve da pripišemo narcisizmu ili manipulaciji, zanimljivo je primetiti da su skeptični i/ili autokratski lideri najopasniji u ovom kontekstu. Oni koji su nepoverljivi i uvek pretpostavljaju najgori mogući ishod, kao i oni koji deluju pasivno-agresivno i kada kažu A, gotovo sigurno rade B.

Naravno da i narcisoidni i manipulativni menadžeri doprinose povećanju broja datih otkaza, ali izgaranje nije nužni efekat njihovog uticaja.

Zašto oni?

Da bismo razumeli uzroke ovog fenomena, moramo se ponovo udubiti u prirodu “burnout-a”. Burnout je podmukao proces i istovremeno uključuje emocionalnu prazninu, depersonalizaciju, smanjenu efikasnost i doživljaj postignuća. Nijedna od ovih stvari se ne dešava preko noći, a posebno nije uobičajeno da odjednom postanete manje efikasni.

Istovremeno, poenta skeptičnih i/ili autokratskih lidera je da oni ne pružaju direktnu povratnu informaciju. Oni “samo” nikad ne veruju da nešto možemo da uradimo dobro.

Šta da radim?

Kao i svaki drugi fizički, mentalni il psihološki „problem“, burnout je lakše sprečiti nego lečiti. Ako znamo koje znake tražimo, onda ih nije teško uočiti. Mnogi lideri su dominantni ili oštri, neke je teško pratiti, a neki su veoma energični.

To znači da cemo te osobine pronaći kod nekoga ko uvek pravi pogrešne pretpostavke, ne veruje ljudima, sumnja u veštine drugih ljudi, ili kod nekoga ko kaže jedno, ali radi drugo. Ako ovo doživljavamo, od velikog značaja je otvoreno razgovarati na temu burnout-a i hitno poraditi na drugim faktorima koji utiču na osećaj bezbednosti u radnom okruženju. Drugo rešenje bi bilo da skupimo hrabrost i damo relevantne i proverljive povratne informacije našem nadređenom o ovim ponašanjima.

U narednom tekstu predstavljamo uvide koji se tiču načina na koji narcisoidni lideri zapravo postaju lideri. Pratite nas i saznajte više!